Интервју
-
13. јул 2009.
Напад на Француску!
Ни усред фудбалски најмирнијег периода у години, српски репрезентативци нису заборавили да их на јесен чекају мечеви одлуке у квалификацијама за Светско првенство, које ће 2010. бити одиграно у Јужној Африци. О одиграних седам мечева и три која „орловима" предстоје на јесен, за посетиоце званичног сајта Фудбалског савеза Србије говорио је Марко Пантелић. - Јужна Африка нам је тако далеко, а тако близу - сматра 30-годишњи нападач наше репрезентације. - Преостало је „само" да одиграмо три утакмице, 270 минута и бићемо учесници светског првенства. Мало претераног оптимизма, није на одмет? Ипак, ако објективно сагледамо ситуацију, имамо оно што смо одувек желели, маштали о томе у бројним квалификацијама. Да је све у нашим рукама и да сами одлучујемо о сопственој судбини.
Подсетио је Пантелић на лето 2008. године...
- Помислите само ко би прошлог лета поверовао у причу да ћемо сада бити лидери к валификационе групе. Да ћемо на табели бити испред Француске и Румуније. На такву опкладу тешко да би неко ставио улог. У то време некако су сви дигли руке од репрезентације, отписали нас из свих комбинација и варијанти за успех.
Шта је довело до велеобрта у ставу навијача односно до резултатске и сваке друге ренесансе српског националног тима?
- Више чињеница. Апсолутно поверење на релацији селектор-играчи. Зна се тачно ко шта ради. У сваком тренутку, на терену и ван њега. Зна се ко се за шта пита. Добри међуљудски односи утичу на позитивну енергију. Нема ни најмањег места егоизму, нетрпељивости...
Какав је утисак о одиграних седам квалификационих утакмица из другог угла - играчког?
- Пре одговора мора да направим мали увод... Постоје репрезентације које играју лоше и побеђују, па сви за њих причају: „Баш их хоће...". Има селекција које играју добро, побеђују и њих сматрају ванземаљцима. Коначно, постоје и тимови који играју добро, а не побеђују. Такве, кажу - срећа неће! Ми, играчи, сматрамо да смо баш добро одиграли такмичарске мечеве. Пет утакмица заредом кад победиш, значи да си јак, без обзира ко је био ривал. А ми смо гостовали Аустрији, Румунији, па Аустрију победили и у Београду.
То је једна од утакмица у којој нисте блистали?
- Тако је. Али, победили смо, уписали три бода, рано дошли у вођство, после имали шансе за још неки гол. Мада, признајем, имали су и Аустријанци своје прилике. Тешко је перфектно одиграти све утакмице. Мислим да је у сваком мечу била јасно приметна жеља и одговорност према дресу. То мора да се поштује.
Следећи квалификациони изазов је Француска у Београду?
- Права прилика да видимо на делу ко је бољи. Да потврдимо да нисмо случајно лидери групе.
Београд, Србија, Маракана, дуго, баш дуго чекају победу над неком од највећих европских селекција. Нисмо успели да тријумфујемо против Шпаније, Италије, Португала...?
- Није лако победити неког из „топ 5" европског друштва. Сада нам одговарају победа и реми. Мој предлог је да се иде на три бода и о другом исходу да се не прича. Време је да се народ награди за огромну подршку и радује се толико чеканој победи. Треба сви да будемо поносни на оно што смо до сада урадили. Пун стадион и атмосфера против Аустрије најбољи су показатељ да народ дише са нама фудбалерима. Осећа се невероватно велика количина позитивне енергије.
За крај, питање је тренутка кад ће се знати име новог клуба. До тада остаје завршна реч о Херти?
- Јако лепе четири године у Немачкој сам провео. Изградио сам се у Берлину као човек, добио на фудбалском рејтингу у једној од најјачих европских лига. У најбољем светлу представио сам и Србију што је отворило врата многим нашим играчима. Немци су се поново окренули српским фудбалерима. Уговор је истекао и сада је време за нове изазове, на другом месту. Памтићу посвећеност и љубав с којим Немци прилазе фудбалу и, наравно, само лепе успомене на овај период живота и каријере.
